Moja majka bila je dobrica
Ko paučak
Nikad nas nije krivo pogledala
Ko tiće
Držala nas je na okupu
Kad bi babo
Ulazio u kuću
Govorila bi
Stani vodo kada ide babo
Mi bi se pozbili
Jedni uz druge
I čekali
Kapija bi zaškripila
Avliju bi obasjalo sunce
Babo je nosio veliku karpuzu
Naša lica su se razvedrila
Čuo se žubor vode
Dole na česmi
Karpuza se hladila
U velikom koritu
Plivala je po površini vode
Mi smo je dodirivali
Malim dječijim prstićima
I ponavljali u horu
Stani vodo kada ide babo.
Muhamed Elezović – iz zbirke pjesama Vučija avlija
