Bio jedan i im’o samo jednog sina, a bio mu plaho baksuz pa je Halid čest znao rijet da su sva djeca u mahali hairli, a samo njegov baksuz.
Jednom se Halid vraćo kući s posla, pozlilo mu pa pao u jarak i osto tako ležat. Blizu jarka bilo igralište pa bi se sva djeca tamo iskupi i kad ugledaju Halida kako leži u jarku samo prođu pored njega misleći da je neki pijanac i odoše se igrat. Naiđe tako i Halidov sin jedinac i kad ugleda babu kako leži u jarku podiže ga na leđa i odnese kući da ga više ne bruka po mahali. Kad se otrijeznio i sazno ko ga je donio kući, od tad pa do kraja života je govorio: “Bolje svoje i baksuz nego tuđe hairli.”
Hadžibeg
